S naÅ¡e strane Staroj planini može se prići iz tri smera. Smera Knjaževca, koji je u poslednje vreme zbog ski centra Babin zub najforsiraniji, smera Pirota, koji je zbog kvaliteta puta najÄešći, i smera Caribroda ili Dimitrovgrada, koji je iz nezano kojih razloga najmanje korišćen.
Planina takoreći poÄinje joÅ¡ od samog Caribroda, brdom Kozarica koje je visinom od 800 metara predstavlja blagi uvod u pravu Staru planinu.Iza sebe ostavljamo nekadaÅ¡nji Translitus, na drevnoj Via militaris (Via militaris) i uzimamo usmerenje Via besike ( Via besica) ili Via metalike ( Via metalica), puta koji Prokopije pominje kao kasnoantiÄku tvorevinu i vezu sa ondaÅ¡njom i danaÅ¡njom Montanom, vrlo znaÄajnom rudarskim srediÅ¡tem joÅ¡ od preantiÄkih vremena.  Ostavljamo grad sa 40 kafana, kako ga opisuje NuÅ¡ić, u „Pismima jednog kaplara" iz srpsko-bugarskog rata 1885. godine, ostavljamo i "Pametnik" na NeÅ¡kovom visu, koji podseća na tu suludu avanturu grofa od Takova. Ostavljamo varoÅ¡ o kojoj reÄi pohvale ostavljaju Džon Rid, Aleko Konstantinov, Ivan Vazov, Agata Kristi i mnogi puteÅ¡estvenici i pisci, a u sadaÅ¡njosti ostavljamo vrlo posustalo mesto, sa manje od 10 000 stanovnika i nekadaÅ¡nju trasu puta Via militaris zakrÄenu kamionima, na putu ka Sofiji i Istanbulu ili NiÅ¡u i Beogradu. Sa prevoja Gosen se već vide obrisi Srebrne glave i Koma, staroplaninskih vrhova u Äijem podnožju je planina VidliÄ i naÅ¡e najveće kraÅ¡ko polje ZabrÄ‘e.DugaÄko petnaestak i Å¡iroko pet kilometara ZabrÄ‘e, Smilovsko ili OdorovaÄko polje, u zapisima Kanica iz polovine 19. veka, imalo je pedesetak sela. Biće da je Kanic loÅ¡e procenio ili uopÅ¡te nije imao terenske opservacije, jer i sa naÅ¡e i sa bugarske strane polje danas nema viÅ¡e od petnaest sela. Najveće i centralno je Smilovci. Tu u dvestotinak domova, kako lokalno stanovniÅ¡tvo kaže, živi 150 duÅ¡a. Sudeći po arhitektonskom ustrojstvu sela, organizovanom oko dve naspramne i dve horizontalne centralne ulice, selo je pravljeno sa ambicijama da bude palanka. Uostalom, do poÄetka 20. veka, kao pijaÄno mesto, možda je to i bilo. Tada je imalo hiljadu stanovnika, desetak dućana, isto toliko kafana, potkivaÄe, grnÄare, ćurÄije, abadžije, mandre (radionice sira) i, naravno, policijsku stanicu….pravu malu ÄarÅ¡iju, od koje danas rade tek dve prodavnice i dve kafane.Jedna je „etno", u skladu sa nadirućim trendom evroregiona i parka prirode „Zapadna Stara planina", ali je „iÅ¡ÄaÅ¡ena" na lokalan naÄin. Kafana radi po sistemu „crkve". Nikad se ne zakljuÄava i svako plaća koliko može i ako može. Njen vlasnik, Petar Bekov PerÄa, motiv za ovako fleksibilan cenovnik nalazi u sebi. "U životu sam se najviÅ¡e muÄio za pare i pijenje, pa ako sam ja morao, Å¡to i drugi da se muÄe"- kaže on.Od njega Äujemo i priÄu o zgradi preko puta kafane. Ona je bila metoh obližnjeg manastira Sv. Kirik i Julita. Tu su iz SSSR-a odbegle besarabijske kaluÄ‘erice, dvadesetih godina proÅ¡log veka tkale najfinije laneno platno i heklale Äudno lepu Äipku, koja je lako nalazila put do beogradskih, sofijskih ili Äak peÅ¡tanskih dama . Ali put ka istinskoj Staroj planini najpre nas vodi, pored dva veÅ¡taÄka ne baÅ¡ uzorno sreÄ‘ena jezera i dalje prema VidliÄu, planini gde za „svaku bolku ima travka", planini sa poljima jagoda, samoraslom lavandom, moćnim utvrÄ‘enjima ÄŒerbez i Via voda, manastiriÅ¡tima i gradiÅ¡tima, bezbrojnim okruglim osnovama karakaÄanskih poluukopanih zemunica i pogledom koji prema jugoistoku i jugozapadu domaÅ¡uje i naslućuje Sofiju i NiÅ¡, a na severoistoku i severozapadu Montanu, ÄŒiprovce, Pirot, Knjaževac, Berkovicu i BelogradÄik. VidliÄ je danas potpuno pust, bez pastira, nekadaÅ¡njih stada ovaca, koza, konja i goveda, bez pojata i baÄiÅ¡ta. Toliko pust da je od njega zapusteliji jedino naÅ¡ deo Stare planine, Äiji je VidliÄ tektonski, kulturoloÅ¡ki, istorijski i ambijentalno neraskidivi deo i uvodi nas u novu priÄu koja se zove Visok.