Evropski astronomi ustanovili da je nedavno otkrivena galaksija stara više od 13 milijardi godina. Galaksija potiče iz vremena kada je, kako su tvrde naučnici, svemir bio veoma mlad.

Astronomi Evropskog južnog opservatorijuma izmerili su rastojanje do najdalje galaksije i najdaljeg objekta poznatog čoveku, udaljenog od Zemlje više od 13 milijardi svetlosnih godina, koji mi sada vidimo onakvim kako je izgledao svega 600 miliona godina posle Velikog praska, objavljeno je u časopisu Nature.Galaksiju je prvi put snimio teleskop "Habl", u januaru 2010. godine, ali tačno rastojanje je izmerio tim astronoma sa Metom Lanertom na čelu, tek uz pomoć teleskopa VLT. "Pomoću teleskopa VLT potvrđeno je da je galaksija koju je ranije uočio ‘Habl’ najdalji objekat ikada otkriven u Kosmosu", navodi se u saopštenju Evropskog južnog opservatorijuma."Ovo je prvi slučaj kada smo sigurni da posmatramo jednu od onih galaksija koja je rasejala maglu što je ispunjavala rani kosmos", rekla je jedna od učesnica istraživanja Nikol Nesvadba iz Instituta kosmičke astrofizike.Dalje proučavanje daleke galaksije biće otežano, sve dok ne bude lansiran novi Džejm Vebov teleskop, što se očekuje 2015. godine.Naučnici kažu da je takvo istraživanje neka vrsta "galaktičke arheologije", koja će biti moguća tek uz pomoć nove generacije teleskopa.

Evropa je jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih partnera Rusije, ocenio predsednik Medvedev u razgovoru sa predstavnicima foruma “Minhenska konferencija za pitanja bezbednosti”, naglasivši da je vreme da se prevaziđu stereotipi o “nedemokratskoj Rusiji i agresivnom NATO-u”.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da su odnosi Rusije i Evrope jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih pravaca Moskve, a da pokušaji da se Rusija poistoveti sa bivšim Sovjetskim Savezom predstavlja veliku i ozbiljnu zabludu."Odnosi sa Evropom jedan su od najvažnijih vektora ruske spoljne politike. Tako je bilo i u sovjetskom periodu, tako je i danas, mada Rusiju često pokušavaju da uporede sa Sovjetskim Savezom što je velika i ozbiljna zabluda", rekao je Medvedev.Ruski predsednik je na susretu sa predstavnicima politike, odbrane, diplomatije, nauke i biznisa, okupljenim u međunarodnom forumu "Minhenska konferencija za pitanja bezbednosti", rekao da su se ljudi koji žive u Rusiji "mnogo izmenili".Na susretu u podmoskovskoj rezidenciji, Medvedev je rekao da njegov susret u Dovilu sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem i nemačkim kancelarom Angelom Merkel ne treba shvatati kao pokušaj podele Evrope.Govoreći o odnosima sa Vašingtonom, Medvedev je rekao da u spoljnoj politici lični odnosi među šefovima država imaju veliki značaj i da je "uspeh ‘resetovanja’ odnosa sa SAD u znatnoj meri" vezan za to što on ima dobre odnose sa američkim predsednikom Barakom Obamom.Predsednik Rusije je pritom istakao da svaki predsednik sprovodi svoju spoljnu politiku, a da je potrebno umeti saslušati i uspostavljati dobre odnose. Medvedev se, istovremeno, založio za prevladavanje stereotipa o nedemokratskoj Rusiji i agresivnom NATO-u."Odnosi između Rusije i NATO-a uvek su bili teški. Možda je to nasleđe, plus emocije, osećanja ljudi. Svi mi imamo neku istorijsku pozadinu. To, nesumnjivo, otežava naše odnose, između ostalog, odnose sa NATO-om", rekao je Medvedev.Predsednik Rusije se složio sa izjavama članova foruma da u Rusiji "postoji osećaj da je NATO neki agresivni element u odnosu prema Rusiji"."Sigurno, to je umnogome zabluda. Međutim, očigledno je i da često delovi zapadnog sveta, obični ljudi, Rusiju poimaju kao zemlju u kojoj nikada ne može biti demokratije, čije je ruskovodstvo uvek privrženo autoritarnim principima i koje ne želi da se razvija zajedno sa drugim svetom", rekao je ruski predsednik.Te stvari se, kako je naveo, "čvrsto nalaze u glavama ljudi i u Rusiji, i u Evropi i u SAD".(Ne)moguća misijaUčesnici Minhenske konferencije, koja se prvi put održava u Moskvi, uvereni da je zajednička protivraketna odbrana Rusije i NATO-a moguća. Kako je izjavio čelnik tog foruma, Volfgang Išinger, neophodno je jačati poverenje na osnovu konkretnih projekata.Bivši ministar spoljnih poslova Poljske, ekspert Stokholmskog instituta za međunarodna istraživanja pitanja mira, Adam Rotfeld - koji učestvuje u izradi nove strateške koncepcije NATO-a, smatra da bi dolazak Medvedeva na samit Alijanse u Lisabon u novembru mogao da označi početak "stvaranja novog, operativnog, panevropskog obrasca nove bezbednosti".Išinger je pozvao Medvedeva da kada mu bude odgovaralo, u februaru ili za godinu dana, istupi na Minhenskoj konferenciji.Konferenciju je osnovao nemački izdavač Evald fon Klajst 1962. godine kao zasedanje predstavnika ministarstava odbrane zemalja-članica NATO-a, a sada je to međunarodni forum u kojem učestvuju predstavnici više od 40 zemalja.

Ispred sedišta britanske vlade u Dauning stritu više od hiljadu ljudi protestovalo zbog planova da se u narednih pet godina smanje izdvajanja za javni sektor.

Zbog planova britanskog premijera Dejvida Kamerona da se u narednih pet godina smanje izdvajanja za javni sektor, redukuju beneficije i broj zaposlenih, u londonskom Dauning stritu okupilo više od hiljadu u znak protesta.Ministar finansija Džordž Ozborn naložio je smanjenje troškova za 83 milijarde funti što je, kako tvrdi, uz povećanje poreza, neophodna mera za smanjenje budžetskog deficita. Ispred sedišta britanske vlade u Dauning stritu više od hiljadu demonstranata protestovalo je zbog najave vladine restriktivne politike.Mnogi od njih su ogorčeni jer će zbog smanjivanja budžetskih davanja ostati bez posla. Zatražili su generalni štrajk i pozvali radnike i nezaposlene da im se pridruže. Do sada zaposleni u Velikoj Britaniji nisu iskazivali veće javno protivljenje kresanju budžetskih davanja, ali sindikati upozoravaju da kada se budu osetile prave posledice najnovijih vladinih mera, nezadovoljstvo ljudi će se reflektovati i na ulicama gradova. Radnička udruženja planiraju niz marševa i demonstracija narednih nedelja.