Demokratska stranka Srbije ocenila je da je stav premijera Mirka Cvetkovića da bi Srbija trebalo da počne jednostranu primenu Prelaznog sporazuma sa EU “nastavak štetočinske politike vlade Srbije, usmerene protiv ekonomskog razvoja i svih njenih građana”.

"Jednostrana primena Prelaznog sporazuma označila bi početak sistematskog uništenja srpske privrede zarad ostvarenja ekonomskih interesa velikih kompanija iz EU i njihovih emisara u redovima srpske vlade", navedeno je u saopštenju predsednika Ekonomskog saveta DSS Nenada Popovića.On je upozorio da bi ukidanje carina na uvoz robe iz EU direktno ugrozilo opstanak domaće privrede, kao i egzistenciju više hiljada građana zaposlenih u domaćim preduzećima. Jednostranom primenom ovog sporazuma višestruko bi bio povećan spoljnotrgovinski deficit zemlje, a u isto vreme bi bili smanjeni fiskalni prihodi, što bi dodatno opteretilo državni budžet, ocenio je Popović."Građani Srbije prvo su obmanuti lažnim evropskim entuzijazmom Vlade i najavama da će Prelazni sporazum biti odmrznut u Briselu, a zatim im je, kao vrhunac licemerja zvaničnika EU, ponuđena njegova jednostrana primena. Poziv na jednostranu primenu ovog sporazuma predstavlja presedan u istoriji ekonomskih odnosa na teritoriji Evrope i njegovo prihvatanje biće samo još jedno u nizu poniženja koje je Vlada Srbije doživela od Evropske unije", navedeno je u saopštenju.

Republički parlament će na predstojećoj sednici, uz rezoluciju o Kosovu i Metohiji, razmatrati zakone koji su preduslov za stavljanje Srbije na Belu šengen listu. Srbija do sada prihvatila svega dva od predviđenog seta koji čine pedeset i jedan zakon.

Od 16 zakona neophodnih za ubrzanje evropskih integracija koji se za sada nalaze u skupštinskoj proceduri, tri propisa su direktan preduslov za ukidanje viza građanima Srbije.To su zakonski predlozi o zaštiti ličnih podataka, zaštiti državne granice, kao i Zakon o strancima. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović najavila je da će tu sednicu zakazati za četvrtak 25. septembar i da će se na dnevnom redu, pored rezolucije o Kosovu i Metohiji, naći zakoni koji su u vezi sa ukidanjem viza.Pored njih, u proceduri je i set antikorupcijskih zakona, među kojima su predlozi zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i izmene Zakona o finansiranju političkih stranaka. Vlada je utvrdila i zakonske predloge koji se odnose na usklađivanje propisa u oblasti trgovine i finansija, kao što su predlozi zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, izmene Zakona o javnim nabavkama, Zakona o elektronskoj trgovini, potom izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti. Poslanike očekuje i usvajanje paketa zakona iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede, među kojima su zakoni o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, zatim zaštiti od nejonizujućih zračenja, o ambalaži i ambalažnom otpadu, o upravljanju otpadom, kao i o zdravlju bilja.U skupštinsku proceduru je upućen i Predlog zakona o cevovodnom transportu tečnih i gasovitih ugljovodonika i distribucija gasovitih ugljovodonika. Srbija se još prošle godine obavezala da u procesu pridruživanja usvoji 51 zakon iz različitih oblasti, a do sada su usvojena samo dva - Zakon o putnim ispravama i Zakon o azilu. Varga: Rok za usvajanje preostalih zakona godinu dana  Prema rečima predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije Lasla Varge, Srbija u narednih godinu dana treba da usvoji preostalih 49 zakona, ukoliko želi da iduće godine stekne pravo na podnošenje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji.Međutim, u kabinetu potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije Božidara Đelića smatraju da bi bilo dobro da Srbija tih 49 zakona usvoji već do kraja godine.Prema podacima iz Đelićevog kabineta dostavljenim Tanjugu, Vlada je do sada utvrdila 17 zakonskih predloga, 12 predloga nalazi se u fazi pred usvajanjem na Vladi, 11 predloga je u završnoj fazi izrade nacrta i u toku javne rasprave, dok je devet predloga zakona u početnoj fazi pripreme.Među zakonima koji su pred usvajanjem na Vladi su predlozi zakona o borbi protiv korupcije, pranja novca i reforme u pravosuđu.Tu su i zakoni o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, izmenama Zakonika o krivičnom postupku, Zakon o državnim organima i postupku za krivična dela organizovanog kriminala i Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. U završnoj fazi su i zakoni o kontroli državne pomoći, o obaveznom osiguranju u saobraćaju, državnom premeru i katastru nepokretnosti, zvaničnoj statistici, upravljanju hemikalijama, bezbednosti hrane, izmene zakona o energetici. Među zakonima čiji se nacrti privode kraju ili su u postupku javne rasprave su zakoni o zaštiti vazduha, izmene zakona o zaštiti životne sredine, zaštiti prirode, o korišćenju ribljeg fonda, o trgovini, nekoliko propisa vezanih za poljoprivredu i zaštitu bilja, kao i iz oblasti saobraćaja.U početnoj fazi pripreme su izmene zakona o konkurenciji, zaštiti potrošača, zakon o poljoprivredi i vodama. Radne grupe treba da pripreme i više propisa iz oblasti infrastrukture, kao što su zakoni o bezbednosti železničkog, vazdušnog saobraćaja, o prevozu opasnih materija.Evropska komisija svakog novembra objavljuje Izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Haško tužilaštvo nastoji da likvidira Vojislava Šešelja jer nema dokaza protiv lidera radikala, izjavio je Zoran Krasić, glavni pravni savetnik u timu koji pomaže odbranu Šešelja pred Tribunalom u Hagu.

Krasić je rekao da "sve što se događa u poslednje vreme u Srpskoj radikalnoj stranci treba tumačiti na taj način jer je samo jaka i moćna SRS garancija za Šešeljev život".Prema Krasićevim rečima, "borba protiv Šešelja i za njegovu likvidaciju se vodi na dva terena - jednom u Hagu i drugom u Srbiji - što je bilo u planu i tokom nedavne posete glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Beogradu".On je najavio da će delegacija u kojoj će biti on, pravni savetnici i menadžer tog slučaja otputovati u sredu u Hag da bi u četvrtak i petak posetili Šešelja, da će to učiniti o privatnom trošku, a ne o trošku Haga kao i da još ne zna da li će ta poseta biti odobrena.Krasić je naveo i da Tomislav Nikolić i Božidar Delić ne žele više da budu u timu za odbranu Šešelja, da je i Aleksandar Vučić izašao iz tog tima, a da je Šešelj tražio da umesto Vučića u tom timu bude Boris Aleksić.Podsetio je da je za utorak zakazan nastavak suđenja Šešelju, da predstoji isptivanje svedoka Tužilaštva koje je navelo da ima oko sto svedoka a da je posle 38 saslušanih do letnje pauze, preostalo još oko 58 svedoka da se ispita.Zahtev Tužilaštva da se Šešelju nametne branilac sadrži više manjih zahteva koji su "strašni sa gledišta sprovođenja pravde i mogućnosti da se obavi fer i pravično suđenje", ukazao je Krasić.Prema njegovim rečima, među tim zahtevima je i da se Šešelju zabrani svaka komunikacija sa licima koja mu pripremaju odbranu, sa svedocima i Tužilastva i odbrane. Krasić je ukazao da je Šešelj pod takvim režimom u pritvorskoj jedinici da je ta komunikacija nemoguća.Upitan o tvrdnjama da je 60 odsto odbora SRS prešlo na stranu Tomislava Nikolića, on je odgovorio da je to "izjava Borislava Pelevića i da je moguće da je reč o 60 odsto onoga što je Pelević uneo u SRS, a to su dva poslanika"."Postoji 185 opštinskih odbora u Srbiji SRS i ne znam da li su dva, tri ili pet podnela neke zahteve da se održi kongres ili da se o tome raspravlja na centralnoj upravi", dodao je on.