Jedan od nagrađivanijih reditelja dokumentarnih filmova Janko Baljak radi svoj prvi igrani fim. “Plavi voz” bavi se fenomenom Tita i vremenom nakon njegove smrti.

Ekipa filma "Blue train" (Plavi voz) reditelja i scenariste Janka Baljka snima početkom  avgusta jednu od najživopisnijih scena ostvarenja, sa stotinama statista, u beogradskoj školi "Nikola Tesla".U ovoj sceni maturanti pripremaju izbor za "Princezu maja" 1980. godine, u vreme kada je umro tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito. Prema sinopsisu, školski drugovi sreću se ponovo 17 godina kasnije, u post-titovskoj Jugoslaviji bremenitoj burnim dešavanjima i sudbinskim obrtima.Baljak, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i novosadskoj Akademiji umetnosti, više puta je nagrađivan za svoje dokumentarne filmove. U "Plavom vozu" autor, u maniru dobrog beogradskog humora, oslikava poslednje dane pred maturu generacije 1980. godine, ali šarmantne i vedre kadrove koji dočaravaju svakodnevicu tih mladih ljudi presecaju dokumentarni snimci koji su obeležili život i sećanja cele nacije. Snimanje je počelo 7. jula, dok se završni kadrovi planiraju za sredinu septembra. Glavne uloge - učenike igraju Sanja Popović, Ljubomir Bulajić, Aleksandar Radojičić, Aleksandra Tomić i Suzana Lukić, direktorku škole Lena Bogdanović, profesora marksizma Nebojša Milovanović, a pukovnika Goran Sultanović.Direktor fotografije je Jovan Milinov, scenograf Dragan Sovilj, kostimograf Nevena Milovanović, a muziku potpisuje Zoran Predin, autor pozorišne i filmske muzike i nekadašnji frontmen slovenačke grupe "Lačni Franc". Pomoćnik režije je Vladimir Đukelić, a koscenarista Sonja Milošević.

Poštanskom markom i otvaranjem muzeja posvećenog nobelovcu Knutu Hamsunu, Norveška obeležila 150. godina rođenja poznatog pisca. Hamsun dugo bio prezren, zbog naklonosti nacističkim idejama.

Norveška je obeležila 150. godišnjicu rođenja književnika Knuta Hamsuna, puštanjem u pormet poštanske marke sa njegovim likom. Pisac je posle Drugog svetskog rata bio prezren zbog simpatija prema nacističkim idejama."Došao je trenutak da se oda priznanje Hamsunovom delu. Svi norveški pisci koji su dobili Nobelovu nagradu konačno imaju lik na markici", saopštio je zvaničnik norveške pošte Halvor Fasting.Osim izdavanja markice, godišnjica je obeležena i otvaranjem prvog muzeja posvećenog Hamsunu. Muzej je svečano otvorila princeza Mete-Marit, u severnom norveškom gradu Hamaroju u kojem je pisac proveo deo detinjstva.Knut Hamsun (1859-1952) dobio je Nobelovu nagradu 1920. godine. Pisac je kasnije stao na stranu nacističke Nemačke i kolaboracionističkog režima Vidkuna Kvislinga. Nobelovu medalju, Hamsun je poklonio Jozefu Gebelsu, šefu propagande Adolfa Hitlera.Po završetku Drugog svetskog rata, Hamsun je napisao pohvalni nekrolog Hitleru, objavljen u norveškom dnevniku "Aftenposten". Pisac je izbegao suđenje za kolaboraciju, pošto je procenjeno da pati od "opšte slabosti mentalnog zdravlja", pa mu je dosuđena samo novčana kazna."Bio je jedan od najboljih norveških pisaca. Što se politike tiče, bio je nevešt i cela porodica se od njega distancirala", izjavio je, povodom godišnjice, piščev unuk Lejf Hamsun.Među najpoznatijim delima Knuta Hamsuna su "Plodovi zemlje", "Pan", "Misterije", "Viktorija" i "Glad".Jevrejske organizacije izrazile su svoje oštro neslaganje sa proslavljanjem lika i dela pisca koji je zastupao nacističke ideje.

Direktor francuskog Nacionalnog centra za koreografiju Jožef Nađ rukovodi Međunarodnom radionicom plesa u Kanjiži. Na Radionici učestvuje 26 mladih umetnika iz Evrope i Japana koji pripremaju predstave pod nadzorom proslavljenog reditelja.

Međunarodna radionica plesa kojom rukovodi proslavljeni igrač i reditelj, direktor Nacionalnog centra za koreografiju u Orleanu u Francuskoj Jožef Nađ, odžava se od 1. do 7. avgusta u Kanjiži. U radionici učestvuje 26 mladih umetnika iz Evrope i Japana. Umetnici tokom radionice pripremaju predstavu koja će premijerno biti izvedena naredne godine u Pečuju, gradu koji će iduće godine biti evropska kulturna prestonica. Regionalni kreativni centar Jožefa Nađa priprema i premijeru predstave "Dužina 100 igala" za 10. septembar ove godine. Regionalni kreativni centar u Kanjiži je osnovan prošle godine, a njegovo osnivanje u visini od 45 odsto potrebnih sredstava podržalo je Izvršno veće Vojvodine.Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić potpisao je prilikom posete ovogodišnjoj međunarodnoj radionici ugovor vredan 1,7 miliona dinara, namenjen Regionalnom kreativnom centru. Đurić je tom prilikom rekao da Centar ispunjava sve zahteve koje podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, pošto je reč o programima i radionicama koje vodi veliki umetnik Jožef Nađ, koji je poreklom iz Kanjiže. Prema njegovim rečima, pošto se radionice odvijaju van tradicionalnih kulturnih centara, Regionalni kreativni centar predstavlja pravi primer "demetropolizacije" u kulturi.