Ukoliko bi američki Kongres dao “zeleno svetlo” planu američke administracije za kupovinu nelikvidne aktive u vrednosti od 700 milijardi dolara, to bi bila najveća finansijska intervencija te države još od Velike privredne krize 1930-tih, ukazuju analitičari.

Američki Kongres je počeo razmatranje plana administracije predsednika Džordža Buša za sveobuhvatnu intervenciju na američkom tržištu radi stabilizacije finansijskog sistema i izlaska iz krize koja, zbog problema sa nekretninama, traje više od godinu dana.Spasavanje domaćeg finansijskog tržišta koštalo je SAD do sada već 1.000 milijardi dolara, a u subotu uveče je predsednik Buš zatražio od Kongresa da odobri još 700 milijardi dolara za eliminisanje nelikvidnih aktiva iz bilansa finansijskih institucija i tako spreči kolaps finansijskog sistema zemlje.Radi se o sveobuhvatnom planu otpisa nenaplativih potraživanja banaka, zbog investicija u rizične hipotekarne kredite koji su i doveli do aktuelne globalne finansijske krize.Predstavnici Kongresa izrazili su spremnost da se o tom programu brzo diskutuje, a da potom i bude usvojen.Kontrolu nad programom imao bi američki ministar finansija  Prema planu čiji su detalji počeli da prodiru u javnost, ministarstvo finansija bi u naredne dve godine moglo od američkih banaka i drugih finansijskih institucija da otkupljuje nelikvidne hipoteke.Apsolutnu kontrolu nad programom, ukoliko dođe do njegove relizacije, imao bi američki ministar finansija, čije odluke neće moći da promeni niti jedan sud.Sekretar za finansije bi, posle konsultacija sa šefom Centralne banke SAD, čak mogao, u interesu stabilizacije tržišta, da dozvoli otkup aktive i pod drugim uslovima od ustanovljenih tim planom, na primer i od neameričkih institucija.Time bi se limit vlade na javni dug povećao sa sadašnjih 10.615 milijadi na 11.315 milijardi dolara, upozoravaju analitičari.Povodom tog plana predsednica Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelozi je izjavila da će njene stranačke kolege sarađivati sa republikancima u što bržem rešavanju aktuelnih finansijskih problema u zemlji.Predstavnici Demokratske stranke su, međutim, izrazili određene rezerve i traže da se, osim bankarima na Vol Stritu, u program uvrsti i podrška vlasnicima kuća koji imaju problema sa isplatama hipoteka, pa im preti opasnost da ostanu bez svojih domova.I predsedavajući bankarskog komiteta, demokratski senator Kris Dod rekao je da Bušov predlog zahteva ozbiljnu analizu, jer će njegove posledice biti prisutne u decenijama koje dolaze. Vođa većine u Senatu, takođe demokrata Hari Rid, ocenio je da je za krizu odgovorna liberalna ekonomska politika Bušove administracije.Veliki plan za veliki problem Predsednik Buš predlog za izlazak iz finansijske krize obrazložio je istakavši da je to "veliki plan da se reši veliki problem", i da se radije ne bi mešao u rad slobodnog tržišta, ali da se odlučio na taj korak kad je shvatio koliko je stanje loše. Buš je istakao i da bi predloženi plan koštao američke porodice manje nego dalji poremećaji na finansijskom tržištu. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da je rizična aktiva iz američke hipotekarne krize "razmeštena" po celom zapadnom svetu i da će predloženi američki plan rešiti samo domaći deo tog sada već globalnog problema.Zbog toga predstavnici Bušove administracije, prema pisanju "Vašington posta", sada ubeđuju saveznike u Velikoj Britaniji, Japanu, Nemačkoj i drugim zemljama, da usvoje slične programe spasa i za svoje firme.Prema nekim procenama, oko polovine gubitaških aktiva od hipotekarne krize nalazi se upravo na računima evropskih finansijskih institucija.O čemu svedoči i pad cena nekretnina u Velikoj Britaniji. Naime, tamo je cena nekretnina pala četvrti mesec uzastopno, pa je prosečna cena kuće smanjena u septembru za jedan odsto, i iznosi 227.438 funti (419.357 dolara), pokazuju podaci objavljeni danas na sajtu kompanije za nekretnine "Dobar potez" (Right move). Tržište kuća je "na kolenima" i tako će ostati dok se finansijske institucije ne pozabave teškim stanjem na tržištu hipotekarnog finansiranja, ocenili su u kompaniji "Right move", navodeći da se trenutno beleži najmanji nivo novih prodaja u više proteklih godina. Krajem prošle sedmice najveći britanski hipotekarni kreditor, kompanija "HBOS", bio je na prodaju bankarskom rivalu "Lojdu" (Lloyds) pošto mu je tržišna kapitalizacija, u uslovima prodaje akcija na berzi, za samo nekoliko dana gotovo prepolovljena. Događaj bez presedana Finansijska pomoć Bušove administracije je doista događaj bez presedana, jer je reč o vladi zemlje koja se dosad zalagala za apsolutno poštovanje pravila igre neoliberalne ekonomije: država ne sme ni u kom slučaju da se meša u ekonomiju, ne sme nipošto da interveniše radi spasavanja propalih firmi.Svetski "policajci" koji se staraju da se to pravilo poštuje zovu se Svetska trgovinska organizacija, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, a u Evropskoj uniji je za taj posao zadužena Komisija za nadgledanje konkurencije.Američki plan spasavanja finansijskog sektora nastao je tokom protekle dramatične sedmice kada su tržišta doživela novu seriju dubokih potresa, započetog bankrotom investicione banke "Liman Braders", prodajom "Meril Linča" najvećoj američkoj banci "Bank of America" i državnom zaštitom najveće svetske osiguravajuće kuće AIG od propadanja.Sve to je, ukazuju analitičari, prouzrokovalo bojazni od domino efekta koji bi doveo do propasti celog finansijskog sektora, ključnog za funkcionisanje najmoćnije privrede na svetu.

Naftni derivati mogli bi već od ponoći da pojeftine za 10 odsto ili u proseku za 6 dinara po litru, ukoliko Službeni glasnik u toku dana objavi odluku o tome.

Ministarstvo energetike predložilo je da se cena motornih benzina snizi za 5,6, a dizela 6,5 dinara po litru, sa čim su se saglasila ministarstva trgovine i finasija. Ukoliko Službeni glasnik u toku dana objavi odluku, naftni derivati mogli bi od ponoći da pojeftine za 10 odsto. Tako će cena goriva cena u Srbiji pasti ispod sto dinara po litru. To je četvrto pojeftinjenje u poslednja dve meseca, zbog pada cene sirove nafte na svetskom tržištu.

U Tokiju je zatvoren trodnevni međunarodni sajam turizma na kojem je predstavljena i bogata kulturna ponuda naše zemlje kroz zajednički štand Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda.

Sajam koji organizuje Japanska asocijacija turističkih agencija (JATA) iz godine u godinu dobija na veličini a ovog puta je okupio izlagače iz 134 zemlje i regije sveta. Predstavnici vladinih organizacija, turističkih agencija i avio prevoznika sa svih kontinenata priredili su japanskim i stranim posetiocima bogat i raznovrsan program kao što su demonstracije narodnih nošnji i plesova, koncerti, degustacije jela i nagradne igre.Srbija je japanskoj publici predstavljena publikacijama o našim crkvama i manastirima, ruševinama i arheološkim nalazištima vezanim za Rimsko carstvo, tvrđavama i drugim destinacijama na Dunavu, te atrakcijama u Beogradu.Predrag Rolović, predstavnik TOS, koja po treći put učestvuje na tokijskom sajmu, izjavio je za Tanjug, da je Srbija na ovogodišnjem sajmu stavila akcenat na ponudu iz kulture budući da statistike pokazuju da japanske turiste koji posete Evropu više od prirodnih lepota i zabave privlače spomenici kulture."Poslednjih godina u Japanu raste interesovanje za centralnu i jugoistočnu Evropu, kao manje istražene destinacije, što ima uticaja i na strategiju japanskih turo operatera. Mi pregovaramo sa tri veće japanske agencije i nadamo da se da ćemo uspeti da osvojimo bitan deo tog tržišnog kolača," ističe Rolović.Japan, država sa 127 miliona stanovnika i izuzetno visokim standardom života, je turističko tržište sa ogromnim potencijalom, o cemu svedoči i podatak da je u poslednjih pet godina između 13 i 18 miliona japanskih putnika otišlo u inostranstvo.Ture koje organizuju japanske putničke agencije, međutim, Srbiju uključuju u paket sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, odnosno sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, zbog čega je broj dana koji japanski turisti provedu u našoj zemlji mali."Naš cilj je više japanskih posetilaca i njihov duži boravak", rekao je Rolović, dodajući da će TOS uložiti više sredstava za prezentaciju na narednom sajmu turizma u Tokiju, kada bi Srbija trebalo da ima veći i bolje locirani štand sa dopunskim sadržajima kao što su nastupi muzičara i plesača, odnosno prijem za japanske turističke radnike."Japance najviše interesuje kulturno-istorijsko nasleđe, naročito spomenici kulture koji su registrovani kao svetska baština UNESKO", izjavila je Ljiljana Alajbegović, pomoćnik direktora za razvoj TOB, dodajući da je na ovogodišnjem sajmu japanska publika veliko zanimanje pokazala za srpsko naivno slikarstvo, koje je predstavljeno kroz publikacije Etno centra Babka iz Kovačice, i za beogradsku Univerzijadu.Dela slikara naive slovačke narodnosti iz vojvođanskog sela Kovačica, kao i slike naivaca iz Jagodine i okoline, u poslednjih godinu dana obišle su Japan i bile dva puta prikazane u Tokiju gde ih je videlo nekoliko desetina hiljada posetilaca.Alajbegović je izjavila da je cilj njene organizacije čvršće povezivanje sa najvećim japanskim turističkim operatorima kao što su JTB i Kinki, kako bi se povećao broj tura i dužina boravka japanskih turista u našoj prestonici.TOB će biti i jedan od sponzora velikog projekta predstavljanja japanske kulture u Srbiji sledeće godine.