Žene koje osećaju beznađe izloženije su srčanim bolestima, tvrde američki naučnici sa Univerziteta Minesote. Ustanovili da optimizam može da predstavlja prevenciju od ovih bolesti.
Osećanje beznađa kod žena povećava rizik od šloga, ustanovili su američki stručnjaci sa Univerziteta Minesote.Inače zdrave žene, koje hronično osećaju beznađe, češće imaju naslage u vratnim arterijama koje mogu da izazovu šlog, a veruje se da su izloženije i srčanim bolestima.Mnoge studije su dovodile u vezu depresiju i povećanu sklonost srčanim oboljenjima, a neke su ukazale da optimizam može da predstavlja i prevenciju od ovih bolesti.Američki tim, međutim, nije želeo da se bavi depresivnim ženama (kod kojih postoji opštiji problem sa spavanjem, apetitom i ukupnim raspoloženjem) nego samo onima koje tokom dužeg vremena osećaju beznađe.U njihovom istraživanju je učestvovalo 559 žena, prosečne starosti 50 godina, koje nisu patile od kardiovaskularnih bolesti niti su imale povišen pritisak. Eventualno beznađe ispitanica mereno je upitnikom o budućnosti i ličnim ciljevima, dok je kontrola zdravlja uključivala i proveru debljine vratnih arterija uz pomoć ultrazvuka.Utvrđeno je da su arterije deblje u proseku za 0,02 mm kod onih žena koje su izrazile beznađe u pogledu budućnosti i realizacije ličnih ciljeva. To predstavlja medicinski značajnu razliku, čak i kada se u obzir uzmu i drugi rizični faktori kao što su godine, rasa, prihodi i slično.Rukovodilac studije Suzan Everson-Rouz ističe da su nužne dodatne studije koje bi otkrile do kakvih psiholoških promena dolazi kod žena koje osećaju dugotrajno beznađe i kako te promene deluju na organizam.Dodatna isptivanja mogla bi da uključe i praćenje nivoa kortizola, poznatog kao "hormon stresa"."U svakom slučaju, žene koje tokom dužeg perioda osećaju beznađe, trebalo bi da znaju da to može loše da deluje i na njihovo fizičko zdravlje i da traže pomoć", apeluje Everson.