Stanovnici Nemačke potrošiće ove godine 100 miliona evra za male ulične vatromete, očekuje Nemačko udruženje pirotehničke industrije.
Prema navodima Udruženja, privredna kriza, recesija i strah od gubitka radnog mesta u 2009. godini neće naterati Nemce da u novogodišnjoj noći radost iskažu na manje bučan način nego inače. "Iskustvo pokazuje da ljudi prave vatromet i kad im ekonomski ne ide baš najbolje, možda ove godine potroše i više na rakete nego inače", izjavio je predstavnik pirotehničke industrije. U skoro svim većim nemačkim gradovima gradske vlasti priređuju vatromete, ali ih tradicionalno organizuju i građani u skoro svakoj ulici. Najviše novca za vatromet Nemci su potrošili za doček 2000. godine - čak 118 miliona evra. Rakete za vatromet smeju u Nemačkoj da se prodaju samo starijima od 18 godina, i to samo u poslednja tri radna dana pred novogodišnju noć. Njihovo korišćenje dozvoljeno je od 14.00 sati 31. decembra do 1. januara u 6.00 ujutru. Strogo je zabranjen vatromet u blizini bolnica, staračkih domova i crkava. Komunalne vlasti širom zemlje su, kao i prethodnih godina, upozorile građane da ne kupuju ilegalno proizvedene ili uvezene rakete koje nisu prošle nemački tehnički pregled, jer mogu da izazovu teške, čak i smrtonosne povrede. Na opasnosti novogodišnjeg vatrometa je ove godine ukazala i nemačka privatna meteorološka služba www.donnerwetter.de. Upozoreno je da u vreme vatrometa i do više hiljada puta poraste koncentracija čestica fine prašine u vazduhu koja može da izazove upale, astmu i kancerogena oboljenja. Vatromet i pravljenje buke u novogodišnjoj noći su u Nemačkoj i drugim delovima zapadne Evrope viševekovna tradicija. Po starom narodnom običaju, bukom i paljenjem vatre se rasteruju zli duhovi na prelasku iz godine u godinu. Od 354. godine to se radi upravo 31. decembra, na dan koji se u Nemačkoj zove "Silvestrovo", po papi Silvestru Prvom (314-335. godine) koji je navodno pokrstio cara Konstantina Velikog.